Чини се да је и италијанска политика приметила блокаду

Изгледа да је и италијанска политика приметила блок-ланац - Стефано Патуанелли

La блоцкцхаин чини се да је предодређен за све вртоглавији раст током наредних неколико година. Многи је сматрају технологијом будућности и приписују јој се утицаји на економију једнаки ономе који је Интернет добио на прелому новог миленијума. У Италији се, међутим, чини да је мало ко то приметио, упркос процвату доброг броја посвећених старт-упова, који већ неко време они траже од институција да успоставе оквир правила који могу пружити сигурност и помоћи им у расту.
Чекајући конкретан одговор на регулаторном нивоу, нова пажња на сектор који је регистровао Стефано Патуанелли, Министар економског развоја у другој извршној власти коју је водио Гиусеппе Цонте. Представник М5С је, заправо, објавио поруку на Фејсбуку у којој је објавио закључак, ових дана, о заједничком раду одељења које је водио, Дигиталног тима и Агенције за дигиталну Италију како би дефинисати приоритет политике Европског блокчејн партнерства (ЕБП).

Блоцкцхаин као одговор на проблеме компаније Маде ин Итали?

Међутим, постоји још једна изјава самог Патуанеллија који је отворио срца италијанских радника у сектору да се надају. Ово се односи на предлог који је МИСЕ дао у правцу покретања блоцкцхаин решења за сертификацију производа Маде ин Итали на европском нивоу. Узимајући у обзир како су водећи производи наше земље и велики брендови дугог низа кључних сектора наше економије подложни манипулацији и фалсификовању, можемо схватити важност дотичне најаве. Не само за италијанске компаније које су изложене нелојалној конкуренцији на светским тржиштима, већ и за сектор попут блок-ланца који могао драгоцено допринети запошљавању, где институције имају адекватну подршку.

Шта је ЕБП и зашто је важан

Европско Блоцкцхаин партнерство је партнерство чије је лансирање одржано у априлу прошле године. Учествују 22 земље еврозоне и основна сврха јој је промоција блоцкцхаин технологије, као и развој сектора у оквиру Старог континента, јасно узимајући у обзир то стратешки како би се европским компанијама омогућило да издрже изазов глобалне конкуренције.
Италија јој се званично придружила у септембру, када је Мирелла Лиуззи, подсекретар за економски развој, прецизирала да је чланство наше земље у ЕБП први корак не само да се више рачуна за европским столовима, већ и да се диктира сопствена линија процеса који су повезани са иновацијама и технологијом последња генерација. Задатак који су претходне владе занемаривале, што показује управо чињеница да Италија није била међу земљама оснивачима партнерства.
Сама Лиуззи је такође учествовала на европском самиту о новим технологијама, који је организован године Малта (названо Блоцкцхаин Исланд управо због пажње која је посвећена феномену) у оквиру ЕуроМед-а 7. Током тог састанка између главних тема о којима се расправљала појавила се пресудна улога нових технологија за развој Јужне Европе, запечаћених потпис а заједничка декларација о будућности дигиталног екосистема медитеранског подручја.