Да ли постоји земља која, упркос инфлацији и девалвацији валуте, планира да покрене дигиталну валуту централне банке (ЦБДЦ)? Да, Турска. Евроазијска нација која пролази кроз период економских потешкоћа и која, упркос томе, има јасан циљ да своју локалну валуту доведе на дигитални ниво.
Влада Реџепа Тајипа Ердогана почеће да тестира ЦБДЦ у земљи већ следеће године, као што је представљено у Турском годишњем председничком програму за 2023, објављеном ове недеље у Службеном листу. Чак и ако нису одредили тачан датум.
Пуне ЦБДЦ студије до 2023
Долазак ЦБДЦ-а у наредних годину дана у складу је са резултатима друге фазе пројекта истраживања и развоја ове валуте, започетог у септембру 2021. Централна банка је тада ову врсту дигиталне валуте представила као начин интеграције постојеће платне инфраструктуре у земљи.
У том смислу, Ердоганова влада процењује да ће до 2023. године коначно бити завршене студије за интеграцију система дигиталних турских лира са националним банкарским идентитетом.
То значи да ће турски ЦБДЦ бити интегрисан у локални финансијски систем на основу ФАСТ-а, платног система који је осмислила централна банка земље. Крајњи циљ пројекта био би јачање постојеће финансијске инфраструктуре Турске, упркос економским подацима који указују на лоше време за локалну валуту.
Ердоганов годишњи програм за 2023. наговештава да ће тело задужено за стварање турске лире бити сама централна банка. Укључиће се и Министарство финансија и други институти за технолошка истраживања.
Уколико председнички документ буде спроведен, биће завршен процес стварања ЦБДЦ-а, који је у току нешто више од три године. Ердоганова администрација је 2019. разматрала стварање дигиталне турске лире. Пројекат је део петогодишњег плана економског развоја Турске.
Висока инфлација и девалвација турске физичке лире
Саопштење турског ЦБДЦ долази у тренутку када земља пати од економских проблема каквих није било више од две деценије. Према подацима Националног завода за статистику, инфлација је премашила 83 одсто само у септембру, што је цифра која није виђена од 1998. године.
У том контексту, турска лира је претрпела озбиљну депресијацију најмање три године. Недавно је објављено да је турска валута ове године депресирала за скоро 25% у односу на амерички долар.
Ови подаци говоре да је турска економија у кризи, што штети благостању становништва. Зато се ова заједница годинама крије у биткоинима (цитат БТЦ) и друге криптовалуте, упркос томе што је Ердоганова влада забранила њихову употребу.
Пре мање од годину дана Ердоган је изјавио да је „у рату“ против биткоина и његовог екосистема, наговештавајући да ће предузети мере да обузда растућу употребу ове имовине у земљи. Поред тога, централна банка је забранила употребу криптовалута почевши од априла 2021.
Али то није спречило екосистем да расте. Турска је 12. земља у свету са највећом стопом усвајања криптовалута, према најновијој листи коју је обезбедила компанија за безбедност и анализу блокчејн Цхаиналисис.
