Монголија је на страни против рударства

Il рударство криптовалута и даље изазива многе сумње и проблеме. Повећање потрошње неопходно за прорачунску активност захваљујући којем је могуће извући блокове у ствари узрокује прилично мало оптужбе еколога, у време када се питање глобалног загревања вратило да узбурка јавно мњење захваљујући иницијативама које је спровео Грета Тхунберг.
Заправо, ово није секундарни проблем, ако то сматрате ин Иран управо активност издвајања токена довела је до а пораст потрошње енергије за 7%, подстичући власти да интервенишу ради прилагођавања важећих тарифа и натерају оне који користе дотичне ресурсе да плате више за рударство.
Последњих дана, међутим, отворен је нови фронт у овом смислу, наиме онај који представљају Монголија. Земља у којој су владине власти откриле знатну узнемиреност због проблема које представља ова активност, посебно у процвату унутар националних граница захваљујући врло приступачне стопе енергије.

Веома атрактивна земља за рударске компаније

Монголија представља својеврсни рај за оне који раде у рударском сектору. Енергетске тарифе чине то тако много ниже од оних на снази у многим другим земљама, који су због тога подстакли многе компаније у том сектору да тамо поставе своје локације.
Сада би се, међутим, ситуација могла радикално променити. Према вести коју је известио ЦхаинНевс, локалне власти би то намеравале елиминисати било коју врсту олакшица у корист рударства. Одлука која је проистекла из закључка да би то биле псеудо-финансијске активности које нису повезане са реалном економијом. Отуда одлука, донета у договору између Финансијске канцеларије, одлуке Министарства индустрије и великих података, Комисије за развој и реформе и Одељења за јавну безбедност, која није пропустила да покрене значајна питања о судбини рударства у Монголији.

Шта ће бити сада?

Изненадни остракизам који је донесен против рударства долази упркос чињеници да је Монголија приметила да је приличан број компанија стигао на њену територију у последњих неколико месеци, које су тамо основале сопствене фарме.
Међутим, треба прецизирати да земља се не креће с циљем технолошког затварања. У ствари, локалне власти су истовремено изјавиле да желе да фаворизују рачунарство у облаку, велике податке и Блоцкцхаин технологију, очигледно их сматрајући много кориснијим за хармоничан развој реалне економије, за разлику од крипто валута, на које се гледа као на чисте шпекулације и мало.
Такође треба нагласити да Монголија такође не крије да рударство сматра стварном еколошком претњом, попут Кине. Стога није изненађујуће што је локална влада одлучила да створи неповољнији оквир за индустрије у том сектору, преферирајући технолошке активности које су са еколошког становишта мање опасне. Сада остаје само да се види да ли ће Монголија (и Кина) сада одлучити да овај став доведе до крајности одлуком да подигне прави позив за рударство.