Србија легализује трговину и издавање дигиталне имовине

Србија легализује трговину и издавање дигиталне имовине - Србија криптоУ супротности са претходном политиком, Влада Србије ће сада дозволити издавање и трговину дигиталном имовином и повезаним услугама у складу са законом који је ступио на снагу 29. децембра.

Србија одбија тренд дигиталне имовине

Предлог закона је објављен у октобру, а локални медији су известили да су закон одобрили национални посланици крајем новембра. „Закон о дигиталној имовини“ званично је ступио на снагу у уторак након објављивања у службеном гласнику и биће примењен за шест месеци.

Према новим спецификацијама, провајдери услуга дигиталне имовине у Србији могу да раде након „добијања дозволе од надзорног органа”. Државна Комисија за хартије од вредности и Народна банка Србије (БНС) имају задатак да надгледају и спроводе закон.

Србија није увек била пријатељски настројена према криптовалутама. СНБ је 2014. године прогласио да биткоин није законско средство плаћања у земљи. Нови закон долази у тренутку када земље источне Европе, укључујући Румунију и Бугарску, проширују своје технолошке индустрије. Србија доживљава технолошки бум, а индустрија чини више од 6% БДП-а земље.

Нова правила за крипто сектор

Са новим правилима, дигитална имовина може да се издаје у Србији са или без одобрене беле књиге, иако имовина са неодобреном белом књигом не може да се оглашава у земљи и постоје ограничења у томе колико такве имовине може да се дистрибуира.

Када је у питању трговање, крипто берзама ће бити потребне лиценце за рад, према новом закону. Секундарна трговина дигиталном имовином издатом у Србији (са одобреним белим папиром), ванберзанско (ОТЦ) трговање на платформама као што су нпр. Битцоин Про и коришћење паметних уговора у секундарној трговини.

Одредбе новог закона не примењују се на дигиталне трансакције које се спроводе у оквиру ограничене мреже људи који прихватају дигиталну имовину „као облик лојалности или награде, без могућности преноса или продаје“.

Закон се такође не односи на рударе, којима је дозвољено да стекну дигиталну имовину рударењем. Међутим, финансијским институцијама под надзором СНБ-а је и даље забрањена интеракција са дигиталном имовином осим чувања криптографских кључева.

Банке не могу да конвертују своју имовину у виртуелне валуте или „инструменте дигиталне имовине“, да пружају услуге у вези са дигиталном имовином, нити имају удела у компанијама које нуде такве услуге. Пружаоци услуга дигиталне имовине дужни су да поднесу захтев за овлашћење од надзорног органа у року од шест месеци пре почетка примене закона.