Наставља се расправа о криптовалутама и криминалној економији

Наставља се дискусија о криптовалутама и криминалној економији - рециклажа биткоина

Le цриптовалуте су већ неко време предмет великих расправа, са јавним мњењем подељеним између заговорници дигиталне валуте, које истичу њихову корисност за дигитална плаћања и циљ демократизације финансија, е клеветници, заузврат фокусиран на њихово питање употреба у криминалној економији. Ово је оптужба коју деле многи извештаји које су саставиле компаније које послују у сектору кибернетичке безбедности и субјекти ангажовани у раду на борби против организованог криминала. Али шта је истина?

Урбана легенда?

Прва жртва понављајућих оптужби да је средство за криминалну економију увек је била Bitcoin. Да бисте разумели да ли гласине имају основу, потребно је поћи од стварних података, почев од извештаја за 2018, „Прање биткоина: анализа недозвољених токова у услугу дигиталне валуте“, саставио Еллиптиц e Центар за санкционисање незаконитог финансирања. Студија је анализирала низ трансакција употребом БТЦ-а извршених између 2013. и 2016. године, управо како би се идентификовали токови који потичу са такозване Мрежне мреже или скривеног дела Интернета на којем се одвија илегална трговина. Према аналитичарима, сумњиве трансакције су у овом случају износиле око 1%. Исти аутори студије, међутим, позвали су на опрез, наводећи да је анализирани узорак онај који се односи на познате адресе, додајући да је обим илегалних трансакција сигурно већи.
Што се тиче тероризма, то је било Центар за нову америчку сигурност за уклањање оптужби из Битцоин-а. Урадио је то у студију, „Терористичка употреба виртуелних валута“, објављен 2017. године, који је назначио у Хавала (неформални систем преноса вредности који се углавном користи на Блиском Истоку, Афричком рогу и Јужној Азији) омиљено средство за терористичке организације.

Прекид узбуне? Не баш

На другој страни скале, међутим, а недавна студија коју је објавио Еуропол, што у БТЦ указује на начин плаћања који се највише користи за илегалне праксе попут куповине и продаје дроге, прања новца и дистрибуције дечије порнографије. Остали новчићи који се користе у лавиринту тамне стране Интернета били би Монеро e Повлака. Конкретно, први би пружио лошим момцима више самопоуздања да се извуку, захваљујући ЦриптоНигхт протокол, што би осигурало додатни ниво заштите приватности у извршеним трансакцијама. Документ, „Процена претњи организованим криминалом 2019“, посебно се сећа како је БТЦ апсолутни протагонист рансомваре, или пракса која се састоји у тражењу корисника Интернета откупнине у замену за уклањање злонамерног кода којим је приступ подацима садржаним у зараженим уређајима претходно био блокиран.

Незанемарљив аргумент у одбрану криптовалута

Истина је да виртуалне валуте могу постати алат за криминалну економију попут традиционалних валута. Да би се то боље разумело, било би довољно споменути још два извештаја, онај који је саставио Канцеларија Беле куће за националну политику контроле дрога Сједињених Држава, која процењује укупан износ који сваке године потроше корисници дроге у земљи на око 100 милијарди долара, а износ који објављује Глобална анкета о дрогама из 2017. године, где је укупан број зависника од дрога који користе Битцоин или друге виртуелне валуте утврђен на 10,1%. Сви остали се, дакле, ослањају на традиционалне финансијске инструменте, а да нико није сањао да их назива перионицом прљавог капитала или средством криминалне економије. Зашто се уместо ове износи оптужба против крипто валута?