Тема дигитални новчићи наставља да покреће политичку расправу не мало, чак ни у Еуроланд. Само помислите на извештај који је недавно објавила Европска централна банка, под називом „Крипто-имовина: импликације на финансијску стабилност, монетарну политику и плаћања и тржишну инфраструктуру“, у којој франкфуртски аналитичари стављају под своју лупу утицај који би криптовалуте могле имати на глобалну економију. А. утицај је и даље оцењен ограниченим, сматра се да се тренутно само скромни проценат предузећа одлучио за плаћања у виртуелној валути. Као такав, стога не би требало да представља елемент способан да утиче на монетарну политику, барем све док величина феномена остаје на овим нивоима.
Изјаве Мариа Драгхија
Међутим, истовремено, сама ЕЦБ није пропустила да понови потребу за тим повећана будност с његове стране, у складу са изјавама које је у вези с тим дао Марио Драгхи о феномену дигиталних средстава. Одлазећи гувернер је заправо у недавној изјави заузврат изјавио да по њему Битцоин и Алтцоин нису стварне валуте, већ пре изузетно ризична имовина и према томе да се лечи уз одговарајуће мере предострожности.
Изјава ублажена институционалном улогом, али која је подсетила на многе од оних које су 2017. године дали Јамие Димон, председник и извршни директор компаније ЈПМорган Цхасе, која је без претјеране дипломатије у то вријеме оптужила Битцоин ништа више од обичне преваре, међутим, претећи отказом трговаца његове банке изненађен је радом на криптовалутама. Међутим, у кратком року од неколико дана ЈПМорган Цхасе би био изненађени што купују велике количине Битцоина за своје купце, остваривши профит управо на паду цене краљице крипто валута пратећи његове речи. Ове изјаве коначно су изазвале много ироније, па чак и неке оптужбе за поремећај тржишта, касније исправљене речима на Блоцкцхаин, назначена као кључна технологија за будући развој не само америчке банке, већ и банкарског система уопште.
Став Француске и Немачке
Драгхијеве изјаве, међутим, многи су разумели као логична последица ставова које су протеклих месеци заузимале Француска и Немачка. Посебно је влада Париза више пута изразила намеру да појача свој утицај на сектор тако што је покренула законодавство усмерено на смањење његове употребе у илегалним активностима. Став који је експлицитно изразио Бруно Ле Марие, трансалпског министра финансија, који је именовао бившег заменика гувернера Централне банке Француске Јеан-Пиерре Ландау да састави најпогоднија правила у циљу надзора над развојем виртуелних валута. Потез који су многи аналитичари протумачили у смислу регулаторног система способног да тај феномен врати под институционални кревет.
Штавише, одлука Ле Марие била је дочекана са знатном наклоношћу немачке владе а посебно од свог пандана Петер Алтмаиер, као и од Јоацхим Вуермелинг, члан управног одбора Бундесбанка. Потоњи се, пак, нису устручавали да поново покрену, наводећи да виртуелне валуте треба регулисати глобалним правилима, јер национална правила не могу бити довољна за управљање сада глобалним феноменом, као што је међународна сарадња.
С обзиром на нестабилност коју је демонстрирао Димон, остаје да се види, да ли ће се такав став делимичног затварања политичких и монетарних власти наставити још дуго или ће уступити место преиспитивању феномена, почевши можда од његовог евидентна корисност за трансакције на мрежи и банкарски систем, што су демонстрирала многа партнерства успостављена у последњих неколико година, на пример Ripple.
